Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС
Пошто је проглашено стварање Краљевине СХС, приступило се њеном организовању. Држава није имала чак ни изабрани парламент, већ Привремено народно представништво чији су посланици изабрани владиним указом. Народно представништво имало је задатак да припреми изборе за скупштину чији би главни задатак био да донесе устав.
Али да би власт функционисала, већ децембра 1918, створена је влада на челу са Стојаном Протићем. Чланови владе били су Антон Корошец, Светозар Прибићевић и Анте Трумбић.
Политичке странке и Видовдански устав
Љубомир Давидовић и Никола Пашић
Парламентаризам у Краљевини СХС обележио је постојање великог броја политички странака. Оне су углавном окупљале чланство по националној припадности, а предводиле су их политичке вође које су имале углед и популарност међу бирачима.
Крајем 1920. одржани су избори за уставотворну скупштину. Највише гласова су имале: Демократска станка (Љуба Давидовић), Радикална (Никола Пашић) Комунистичка партија Југославије Запажени резултат су оствариле Словенска људска странка (Антон Корошец) и Југословенска муслиманска организација (Мехмед Спахо). Због терористичког начина борбе КПЈ ће бити забрањена владином наредбом (Обзнана), а 1921. и Законом о заштити државе.
Уставотворна скупштина је после великих расправа, на Видовдан 28. јуна 1921. усвојила устав. По уставу Краљевина СХС је била уставна, парламентарна, централистичка монархија са династијом Карађорђевића на челу. Држава се делила на 33 жупаније (области) на челу са великим жупаном кога је именовао краљ. Жупаније су се делиле на округе, срезове и општине. Троимени народ Срби, Хрвати и Словенци су били равноправни. Могли су да исповедају своју веру, а оба писма ћирилица и латиница су равноправно коришћена.
Национално питање у Краљевини СХС
Концепције федералистичког и централистичког унутрашњег уређења државе и њене присталице дошле су у сукоб и пре проглашења заједниче државе. Хрватска страна је желела да власт буде подељена у више центара да би се избегла доминација Срба. Због тога је Хрватска републиканска сељачка странка бојкотовала све институције нове државе и краља Александра. Ситуација ће се смирити 1925. када је Стјепан Радић признао монархију и променио име своје странке у Хрватска сељачка странка, али затишје је кратко трајало.
Стјепан Радић
Политика Краља Александра
Краљ Александар (1921-1934) је сматрао да су Срби, Хрвати и Словенци један народ који се састоји од три племена (троимени народ). После убиства посланика у скупштини одустао је од теорије троименог народа уводећи теорију југословенства. У спољној политици краљ Александар Карађорђевић је на страни сила победница – Велике Британије и Француске.
У намери да се очувају границе настале после Првог светског рата, створио је два савеза: 1920. Малу Антанту коју су чинили Краљевина СХС, Румунија и Чехословачка и 1934. Балкански пакт у који је поред Краљевине Југославије укључена Грчка, Румунија и Турска.
Мала Антанта
Ако желиш да провериш своје знање из ове области, иди на ТЕСТОВЕ.
Ако желиш да прошириш своје знање из ове области, иди на ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ.
