Појава и развој југословенске идеје
Идеја о стварању заједничке државе Јужних Словена јавила се у првој половини 19. века. Код југословенских народа који су живели у Аустроугарској постојала су два мишљења о стварању заједничке државе. Једно је било за стварање југословенске заједнице у оквиру Аустроугарске, а друго за самосталну југословенску државу. Пропаст Аустроугарске у Првом светском рату убрзала је стварање самосталне југословенске државе. Ратна победа довела је до стварања прве југословенске државе крајем 1918. године.
Нишка декларација и југословенски одбор
Народна скупштина је децембра 1914.године, донела Нишку декларацију којом је исказала спремност да се бори за стварање југословенске државе. Овим документом она је истакла да је ратни циљ ослобођење Србије, као и „уједињење све наше неослобођене браће Срба, Хрвата и Словенаца.“ Стварањем нове југословенске државе у којој би живели Срби, Хрвати и Словенци решавало се и српско национално питање. Коначно би се у истим границама нашли сви Срби расути по целом Балканском полуострву. Нишка декларација имала је за циљ и да уздрма јединство аустроугарске војске која је у великом броју била састављена од Југословена.
Након избијања рата један део политичара и јавних личности из Аусторугарске је емигрирао у Италију, државе Антанте или неутралне државе. Уз подршку српске владе они су 1915. године формирали Југословенски одбор. Њихов главни задатак је био пропагандни рад са циљем да придобију тамошњу јавност за идеје уједињења. Најутицајнији међу њима били су Анте Трумбић, Иван Мештровић и Франо Супило.
Анте Трумбић и Иван Мештовић
Крфска декларација
Српска влада и Југословенски одбор састаће се на Крфу 1917. ради договора о изгледу будуће државе. Крфском декларацијом договорено је да се нова држава зове Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Више од даљем развоју новостворене државе можеш прочитати у следећем ТЕКСТУ. Она ће бити уставна, демократска и парламентарна монархија са династијом Карађорђевића на челу. Срби, Хрвати и Словенци су један народ са три имена
у свему потпуно равноправни.
Учесници Крфске декларације
Народно вијеће и проглашење Краљевине СХС
Крајем рата у Загребу Анте Трумбић се најавио још једног чиниоца уједињења. То је било Народно вијеће. Залагало се за издвајање југословенских територија од Аустроугарске и за стварање независне државе која би се потом ујединила са Краљевином Србијом. Крајем октобра 1918. хрватски сабор је раскинуо све везе са Аустроугарском и проглашена је независна Држава Словенаца, Хрвата и Срба. У новембру, због претње Италије да заузме источну обалу Јадранског мора, рад на уједињењу је убрзан.
Прво је 25. новембра Велика народна скупштина у Новом Саду прогласила сједињење Војводине са Србијом, а сутрадан је и Велика народна скупштина у Подгорици објавила свргавање династије Петровића и уједињење са Краљевином Србијом. Пошто је примио молбу Народног вијећа, регент Александар је 1. децембра 1918. прогласио уједињење Краљевине Србије са Државом Словенаца, Хрвата и Срба. На тај начин створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Од 1929. носиће име Краљевина Југославија.
Међународно признање и границе нове државе
Границе нове државе коначно су утврђене тек крајем 1920. године. Успостављене су потписивањем посебних мировних уговора са сваком суседном државом. Разграничењем са Италијом ( Рапалски уговор) Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца морала се одрећи Истре и дела далматинске обале са острвима.
Ако желиш да провериш своје знање из ове области, иди на ТЕСТОВЕ.
Ако желиш да прошириш своје знање из ове области, иди на ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ.
