Повод за избијање Првог светског рата био је Сарајевски атентат и убиство аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Пошто је Србија одбила ултиматум1, Аустроугарска јој је 28. јула 1914. објавила рат. Врховну команду преузео је регент2 Александар и начелник генералштаба војвода Радомир Путник, а три српске армије предводили су Петар Бојовић, Степа Степановић и Павле Јуришић Штурм. ар
Први напад аустроугарске Балканске војске, под командом Оскара Поћорека, уследио је преко Дрине. Повод за избијање Првог светског рата био је Сарајевски атентат и убиство аустроуграског престолонаследника Франца Фердинанда.
Пошто је Србија одбила ултиматум1, Аустоугарска јој је 28. јула 1914. објавила рат. Врховну команду преузео је регент2 Александар и начелник генералштаба војвода Радомир Путник, а три српске армије предводили су Петар Бојовић, Степа Степановић и Павле Јуришић Штурм. Први напад аустроугарске Балканске војске, под командом Оскара Поћорека, уследио је преко Дрине.
Церска битка
Врховна команда је веровала да ће аустроугарска војска напасти са севера, преко Саве и Дунава, па је тако и распоредила снаге.
Будући да су знали распоред српске војске, Аустроугари су напали тежим правцем преко реке Дрине.
Главнина њихових снага прешла је Дрину, ушла у Мачву и наставила продор долином Јадра. Суочена са новом ситуацијом, српска команда је наредила Другој армији, под командом Степе Степановића, да брзим маршем пребаци војску у северозападну Србију ( Марш на Дрину) и да се прихвати битка. У току ноћи 15/16. августа, борбама код села Текериша, започела је Церска битка.
За неколико дана непријатељ је био избачен преко Дрине, a Степа Степановић је за успех у овој бици добио чин војводе. Церска битка је била прва српка победа и прва победа Антанте, у Првом светском рату.
Дринска и Колубарска битка
Други аустроугарски напад почео је септембра 1914.године. Током јесени вођена је битка на Дрини. Највеће борбе водиле су се на Мачковом камену (планина Јагодња) и Црном врху (Гучево). Тај сукоб се претворио у рововски рат. У новембру 1914. почиње одбрамбена фаза Колубарске битке.
Нови командант Прве армије генерал Живојин Мишић наредио је одступање војске на положаје код Горњег Милановца, да би војницима дао времена за предах и скратио линију фронта. У јутро, 3. децембра 1914. српска армија је кренула у противнапад.
Непријатељски фронт је пробијен, а аустроугарска војска се почела повлачити преко Дрине. Средином децембра ослобођен је Београд, а Аустроугарска је поново напустила Србију. За одлично вођење битке генерал Мишић је унапређен у чин војводе. До октобра следеће године наступило је затишје.
Мекензенова офанзива 1915.
Октобра 1915. Србију је напала здружена немачка, аустроугарска и бугарска војска под командом немачког фелдмаршала Аугуста фон Макензена. Циљ похода био је обезбедити комуникацију која је преко Србије и Бугарске спајала Беч и Цариград.
Такав напад са око 800.000 војника српска војска није могла да заустави. Београд су јуначки браниле јединице под командом мајора Драгутина Гавриловића, а бугарске трупе ушле су у југоисточну Србију и Македонију. Пошто је повлачење према Солуну било онемогућено, српска војска је скренула према Косову и Метохији.
Албанска голгота
У зиму 1915-1916. године, српска војска и цивили, без довољно хране и са великим бројем избеглица, повлачили су се из окупиране земље преко Црне Горе и Албаније ( албанска голгота). Одступницу српској војсци чувала је црногорска војска, под командом сердара Јанка Вукотића, који је у Мојковачкој бици (јануар 1916.) успео да заустави аустроугарско напредовање. Црна Гора је ускоро капитулирала, а српске трупе и цивили, из албанских лука, савезничким бродовима пребачени на острво Крф.
На Крфу и Виду ( „острво смрти)“ од исцрпљености је умрло још око 10.000 људи. Сви они који нису могли бити сахрањени на каменитом грчком тлу полагани су у воде Јонског мора – у „Плаву гробницу.“3 Крф је био ратна престоница Србије 1916-1918. године. Одатле је српска војска наставила рат до коначне победе.
Солунски фронт
Опорављена српска војска је у јесен 1916. године пребачена на Солунски фронт. Поред ње, ту су биле распоређене италијанске, француске, британске и грчке снаге. Савезничком армијом је командовао генерал Франш Д Епере.
Прву велику победу српска војска је однела над бугарском војском на Кајмакчалану ( врх планине Ниџе), и потом ослободила Битољ. Фронт се после тога стабилизовао и мировао до јесени 1918. године, када је уследио општи савезнички напад.
Пробој Солунског Фронта извршиле су 15. септембра 1918. године српске и француске снаге. Српска војска је после недељу дана ослободила Скопље и наставила продор ка северу. До краја октобра ослобођена је читава Србија.
Ако желиш да провериш своје знање из ове области, иди на ТЕСТОВЕ
Ако желиш да прошириш своје знање из ове области, иди на ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ
1) ултиматум-захтев праћен претњом, чије неиспуњење доводи до сукоба
2) регент- вршилац владарских овлашћења
3) „Плава гробница“- је назив који се користи за море наспрам југоисточне обале острва Крфа у које су током Првог светског рата сахрањивани преминули српски војници када на острву Виду више није било места. Ово потресно место инспирисало је Милутина Бојића да напише своју чувену песму „Плава гробница“
