Индустријска револуција је појам везан за нагли друштвени развој који се догодио у кратком временском периоду. У другој половини 18. века ручну производњу ( мануфактуру) заменила је машинска производња .Тиме је почео развој који је од краја 18. до средине 19. века темељно изменио раније политичке, привредне и друштвене системе у већем делу света.
Почела је Прва индустријска револуција.
Гвожђе и угаљ, 1855-1860, сликара Вилијама Скота илуструје централно место угља и прераде гвожђа у индустријској револуцији и масовним инжењерским пројектима које су омогућили.
Најважније техничко откриће епохе била је парна машина, коју је 1769. године конструисао Џејмс Ват. Снагом водене паре покретан је механизам који је могао да покрене друге машине и возила. Употреба парне машине у процесу производње довео је до настанка фабрика. Нове парне машине су врло брзо пронашле примену у фабрикама, рудницима и саобраћају. Машине које су користиле водену пару као погонско средство морале су бити од чврстог материјала – гвожђа. Због тога се нагло повећала потражња за гвозденом рудом и угљем.
Американац Роберт Фултон је 1807. саградио први пароброд који је са стране имао точкове с лопатама, а звао је Клермонт. Већ 1819. године амерички је пароброд Савана препловио Атлантски океан за 26 дана. Године 1814, Енглез Џорџ Стивенсон конструисао је прву парну локомотиву. У почетку је ишла 20 km/h, а касније и брже. Звала се Ракета (енгл. Rocket). Већ 1825. у Енглеској саграђена је прва железничка пруга на свету. Повезивала је градове Стоктон и Дарлингтон.
Индустријска револуција је почела у Великој Британији, и проширила се на Западну Европу и Северну Америку у току неколико деценија.
Индустријска револуција обележава значајну историјску прекретницу. Она је утицала на скоро сваки аспект дневног живота на известан начин. Просечни приход и величина популације су почеле да бележе константни раст. Потреба за новом радном снагом утицала је на прелазак већег броја становника из села у градове, где су постајали јефтина радна снага у фабрикама. Издвојиле су се две друштвене групе: капиталисти и радници.
Тешки услови живота и рада радника довели су до појаве радничких удружења и покрета.
Током друге половине 18. и прве половине 19. века одвијао се поступни прелаз из старог феудалног у модерно грађанско друштво. У већини западних европских земаља, осим Холандије и Енглеске, грађанство се до 19. века развијало унутар феудалног система, али није учествовало у управљању државом. Грађанско друштво развило се и у САД, где је учествовало у политичком животу јер у Северној Америци није било феудалаца.
Прва индустријска револуција је прерасла у Другу индустријску револуцију током прелазних година између 1840. и 1870, кад се наставило са технолошким и економским прогресом путем повећане примене парног транспорта (парне железнице и бродова), производњом машинског оруђа на великим скалама и повећаном употребом машинерије у фабрикама на парни погон.
Ако желиш да провериш своје знање из ове области, иди на ТЕСТОВЕ.
Ако желиш да прошириш своје знање из ове области, иди на ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ.
