Златно доба парламентаризма
После убиства Александра Обреновића и Драге Машин, скупштина је заверенике ослободила сваке одговорности, а за краља је изабрала Петра I Карађорђевића (1903-1921).
Вратила је Устав из 1888. који сада са мањим изменама постаје Устав из 1903. Главно обележје овог периода је увођење парламентарне демократије и долазак Радикалне странке на власт. Србија је променила курс унутрашње али и спољне политике. У ово време долази до стварања нових странака као што су Српска социјалдемократска странка Димитрија Туцовића и Самостална радикална странка.1)
"Завереничко питање"
Убиство краљевског пара Обреновић покренуло је „завереничко питање“ (1903-1906) . Официри су се поделили на присталице и противнике завере. Први су чинили „Црну“, а други „Белу“ руку. Некажњавање починиоца убиства довело је до погоршања односа Србије и европских земаља, на челу са Великом Британијом. Питање је решено 1906. тако што их је влада Николе Пашића пензионисала. Несугласице са Енглезима биле су решене, а пут Србије према Антанти био је слободан.
Царински рат 1906. - 1911.
После Мајског преврата односи са Аустроугарском постали су све гори. Аустроугарска је угрожавала жељу Србије за ослобођењем и националним уједињењем. Преко 40% Срба живело је у Босни и Херцеговини, а били су под аустроугарском управом. Због тога је Србија раскидала све везе са Аустроугарима тражећи савезника на другој страни. За куповину топова 1906. српска влада се није обратила Аустроугарима, већ Французима.
Склапање царинског савеза Србије и Бугарске довешће до царинског рата, трговинског сукоба где је Аустроугарска забранила увоз стоке из Србије. Србија је морала развијати прерађивачку индустрију и тражити нова тржишта. Царински рат је окончан 1911. године потписивањем новог трговинског уговора.
Анексиона криза 1908./1909.
Анексија Босне и Херцеговине коначно је Србију окренула силама Антанте. После тридесет година одредбе Берлинског конгреса пале су у воду.
Бугарска је 1908. прогласила независност, а одмах потом Аустроугарска је анексијом присајединила Босну и Херцеговину. Ово није одговарало Србији која је, на основу етничког састава становништва, полагала право на ту територију. Пошто силе Антанте и Русија нису биле спремне за рат, криза је превазиђена марта 1909.
По упутству савезника, иако невољно, Србија је прихватила тренутно стање.
Српско друштво
Иако је почетком века око 90% становништва живело на селу, градски живот све више напредује. За десет година до 1910. становништво Београда се увећало за 30%.
Велика школа 1905. прераста у Београдски универзитет који ће имати пет факултета. У главном граду било је више библиотека, шест болница, тридесет хотела и преко 140 гостионица. Београд је постајао све модернији. Градом су се кретали трамваји на струју, први биоскоп је почео са радом 1906, а први авион је узлетео 1911.
У ово време Србија нарочито напредује у природним наукама. Најпознатији српски научници били су Никола Тесла, Михаило Пупин, Михаило Петровић-Алас и Јован Цвијић
Ако желиш да провериш своје знање из ове области, иди на ТЕСТОВЕ.
Ако желиш да прошириш своје знање из ове области, иди на ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ.
1)Од 1901. Народна радикална странка се дели на старе и самосталне радикале. Вође самосталних радикала били су: Љуба Живковић, Љ.Стојановић и Љ.Давидовић.
