Почетком XX века царска Русија је заостајала у друштвеном и економском развоју за развијенијим европским државама. Започете реформе нису ограничиле самодржавље цара Николаја II Романова, а највећи део становништва живео је у сиромаштву. Уласком Русије у Први светски рат економска криза у царству достигла је врхунац, јер је највећи терет рата пао на раднике и сељаке. Грађанство је тражило да се царска власт ограничи парламентарном демократијом.
Опадање производње, несташица хране, повећање цена и огромни губици у борбама на Источном фронту довели су до таласа револуција.
Фебруарска револуција
У руској престоници Петрограду 8. марта ( 21. фебруара по Јулијанском календару) 1917. године, избила је револуција позната као Фебруарска. Војни команданти проценили су да због стања на фронту не могу да угуше револуционарни покрет. Цар Николај II повукао се с престола, а власт је преузела привремена влада. Овим догађајем је у Русији укинута монархија. Паралелне органе власти, совјете ( радничке савете) организовали су социјалисти.
Октобарска револуција у Русији
Привремена влада хтела је да настави рат, а социјалисти су тражили излазак из рата. Двовлашће је трајало до 25. октобра ( 7. новембра по новом календару) 1917. године, када су бољшевици1, предвођени Владимиром Иличем Лењином, организовали јуриш на Зимски дворац ( царску палату) у Петрограду и затворили чланове привремене владе. Заузели су све важне комуникације у граду, а придружили су им се и морнари са крстарице „Аурора“.е
Прве мере нових револуционарних власти биле су прекид ратних операција и укидање приватног власништва над земљом. Пошто је у децембру 1917. доживео пораз на изборима за Уставотворну скупштину, Лењин је завео диктатуру пролетеријата2.
Убрзо потом Русија је изашла из рата, потписивањем сепаратног мира са Немачком у Брест-Литовску3, 3. марта 1918. године.
Ради борбе против „унутрашњег и спољашњег непријатеља“ бољшевици су организовали партијску војску Црвену армију, док су присталице монархије, организовали сопствене оружане снаге, Белу гарду. Између супротстављених снага избио је грађански рат, који је завршен 1922. године, победом бољшевика. Исте године створен је Совјетски савез ( СССР), прва и највећа социјалистичка револуција.
Лав Троцки као Св. Ђорђе (плакат Црвених)
Последице револуција у Русији
Револуција у Русији имала је велики одјек у Европи. Пораз у рату, масовне демонстрације и незадовољство народа довели су до абдикације немачког цара Вилхелма II Хоенцолерна и успостављања Вајмарске републике. У току револуционарних дешавања у Минхену је проглашена Баварска Совјетска република, на чијем челу су биле комунистичке вође Роза Луксембург и Карл Либкнехт. Револуција је угушена, а вође убијене.
Аустоугарска монархија се распала последњих дана рата и цар Карло Хабзбуршки повукао се са престола. Нестабилност у новој држави и близина Русије, изазвале су избијање револуције у Мађарској, марта 1919. године. Револуцију су угушиле силе Антанте уз помоћ мађарске војке. Власт је преузео адмирал Миклош Хорти.
Ако желиш да провериш своје знање из ове области, иди на ТЕСТОВЕ.
Ако желиш да прошириш своје знање из ове области, иди на ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ.
1) бољшевици-руски комунисти
2) диктатура пролетеријата – неограничена власт радника и сељака
3) мир у Брест-Литовску- сепаратни мир између Русије и Немачке којим је укинут Источни фронт. Русија је изгубила Пољску, Украјину, балтичке земље и Закавказје.